Bezbednost

Nemirno more u buri talasa,

u njemu ribe neme, bez glasa,

velike proždiru, gutaju male, 

sprema se zlo, maske su pale.

Svako sa svakim može, a neće,

jato predatora u svoj lov kreće,

glasove glasača u kutiju da stavi,

preskoči cenzus i sve zaboravi.

Lažima ubeđuju ribice male, naivne,

da su plave, mračne dubine sigurne,

da u njima nema gladi i talasa struje,

blagostanje i sreća tamo caruje.

Naivnost ribica u čeljusti ih gura,

predatori talasaju, to nije bura,

predstava za gladne, senilne za juče,

za sve koji ne mogu da uče, jer čuče.

Predatori jure na funkcije i vlast,

vazelin spremaju ili neku monetnu mast,

podmazuju gde i malo škripi, stoji,

izbori, cenzus, gubitak, svako se boji. 

Srbija usnulo spava u nemoći,

grca i plače, bolom u samoći,

bezljudi je teše, vode u ponor,

život je u njoj pakao, horor.

Cirkuski pajaci spremaju se na put,

da traže gde i skime pod skut,

spremaju svoje svite, karavane,

svi se nadaju u bolje dane, da svane.

Ko da su došli s druge planete,

sve nas vide ko malo dete,

nude nam hleba, soli i nadu,

gledaju sebe, kradu li kradu.

Do juče su bili vladari u vlasti,

danas upiru u drugog za propasti,

urlaju da danas ima bolje sutra,

da sviću zore, sunčana jutra.

Pajaci sirkusa koji odlazi, dosta,

vaših sebičnih nada i našeg mosta,

prevara, laži i ideala u priči,

odlazi stoko, više ne riči.

Sluge naroda, narodni gospodari,

Gledaju ga brižno ko prodavac stvari,

On je za njih dobra roba

Koju kupuješ, nema proba.

Kradi, otimaj, ti više imaj,

Ne budi ovca, budi zmaj,

Svaka vlast ima svoje vreme,

Puteve novca, mangupske šeme.

Pričaju bajke gladnom narodu,

Blagostanje, sreću, slobodu,

Otvaraju brojna radna mesta,

Vest je udarna, prva i česta.

Dok raja kuka u samrtnom ropcu,

Plen se novi pričinjava kobcu,

Oči prevrću dolar i evro,

Policija popravlja narodu rebro.

Dobra je ova demokratija,

Lopova i ološa bratija,

Života koji u ropstvo kliza,

Svetla budućnost, kriza.

Bio je to žestok duel dva vuka na brvnu. Onaj stariji, koji olako prihvati nakon deset godina šetanja po ulicama i dizanja buke protiv crvene bande, da bude ministar inostranih poslova, baš kad ono Srbija izgubi svoj suverenitet i teritorijalni integritet na delu svoje teritorije. Sa naknadnom pameću, a za rad svog interesa, ovaj put nam prizna šta je radio onomad, a bogumi i reče šta treba dalje, te osta živ sa svojim glupostima. Šta će čovek može mu se, jer u Srbijici našoj kratko se vidi, kratko pamti, a bolidi prolaze na stazi koja im život znači. Čovek prizna i da je program, koji je sam potpisao, čista glupost i opet osta živ. Može se to kod nas. Kad ostariš, onda i prolupaš, neznaš šta više pričaš, a imaš želju da još nešto pričaš, da budeš večan. Imali kraja i nestanka političkih dinosaurusa.

Mlađi Vuk pokaza pragmatičnost, te starog i olinjalog, udaraše pravo u glavu, ali sve to bi samo još jedna cirkuska predstava za široke narodne mase. Čini se da neznamo šta hoćemo, gde i kad hoćemo, gde je početak, gde kraj.

Neko se setio mudrosti te postavi balvane i mnogo šuta, kako se oni drugi nebi setili da zaustave sav šverc i masno uzimanje para na udaranju u grudi i pričanju priče o Srbiji, kojoj više ne treba Kosovo, već samo tri prelaza ili bar jedan, još neko vreme, za još malo novaca. Koja je to majka Srbija, kojoj su preča deca sa severa, a ne i ona sa juga. Deca su deca, Srbi su Srbi, ma gde bili, oni su podjednako dragi i potrebni majci, skoro isto kao i usvojeni albanci koji se tu doseliše u prošlosti.

Sve je ovo jako važno za bezbednost starice u južnom delu Mitrovice, koje se ne seti Borko i nije obezbedio neki prelaz do nje, valjda je Srbija tamo gde je srpski državljanin, Srbin i svi oni koji Srbiju vide kao svoju majku. U cilju bezbednosti svih onih koji Srbiju vide kao svoju državu, a žive na Kosovu, zamolio bih sve one koji su bili na vlasti, jesu i biće, da ostave Kosovo građanima koji na njemu žive, kao što su ostavili državni službenici 1999. godine, kada su hrabro pobegli put Beograda. Dajmo šansu generacijama koje dolaze, da jednog dana vrate ono što su drugi olako dali.

Tragedija u Ledincima. Momak u rastrojstvu aktivirao bombu od koje je poginuo njegov otac i policajac koji je došao po pozivu na intervenciju, drugi policajac ranjen, kao i momak. Vest kratka i štura, širi se medijima.

Prva pomisao, šta je to nateralo mladića da aktivira bombu, druga pomisao, kako je policija nesmotreno reagovala u intervenciji koja se tako tragično završila. Ne stigoh do treće pomisli, kada ugledah poznata lica sa TV ekrana, kako orkestrirano pričaju da je to bio napad na državu, da se to više neće tolerisati i masu drugih gluposti koje nisu prikladne trenutku.

Tragedija se desila, a nakon nje treba da se izvlače pouke i zaključci, ali ne u tom tonu i na taj način. Proguta nekako te nesmotrene izjave, kad narednog dana uši mi zapara telegram saučešća porodici poginulog policajca. Ne bi to bilo ništa čudno, ali da telegram šalje predsednik Srbije, a da telegram ne dobije i porodica poginulog oca druge porodice, to ne ide. Treba to da se učini, ali nemojmo razdvajati tugu na ovu i onu, na veću ili manju. Tuga je tuga, a i predsednik je predsednik svim građanima Srbije, bez obzira dali se neki njemu lično sviđaju ili ne, on je personifikacija svih građana i tako treba da bude.

Nakon te vesti se malo zamislih, jer se pojaviše dve grupe građana, oni čija pogibija je napad na državu i drugi koji su nepodobni. E pa gospodo ne ide to baš tako. Svi mi koji imamo državljanstvo Srbije i živimo u njoj, imamo jednog predsednika i određeni broj državnih službenika koji obavljaju državne poslove u ime svih nas. Kako bi trebalo da bude, svako nosi svoj deo odgovornosti i rizik posla. Svi zajedno treba da se zalažemo i borimo, da smanjimo nasilje i ružne stvari koje se mogu dešavati u jednom ljudskom društvu, a tu ne sme da bude podele, jer tada pucamo po svim šavovima.

Nadam se da sindikat policije neće shvatiti moje komentare kao napad na profesiju. Naprotiv želim da iznošenjem svojih stavova, ukažem na bezobzirnost političara, koji ne biraju mesto i vreme, da promovišu sebe i svoje lične interese, a pogibija policajca im dobro dođe da ukažu kako je to napad na državu. Verovatno žele da ukažu na to da su oni država, koju bespogovorno mora da štiti policija, a ona postoji pre svega kao servis svih građana i zbog svih građana, pa između ostalog i njih kao odgovornijih državnih službenika. Borimo se svi protiv gluposti zbog onih kojih nema među nama, kako bismo sprečili da i drugi odlaze od nas zbog istih gluposti.