Sluge naroda, narodni gospodari,
Gledaju ga brižno ko prodavac stvari,
On je za njih dobra roba
Koju kupuješ, nema proba.
Kradi, otimaj, ti više imaj,
Ne budi ovca, budi zmaj,
Svaka vlast ima svoje vreme,
Puteve novca, mangupske šeme.
Pričaju bajke gladnom narodu,
Blagostanje, sreću, slobodu,
Otvaraju brojna radna mesta,
Vest je udarna, prva i česta.
Dok raja kuka u samrtnom ropcu,
Plen se novi pričinjava kobcu,
Oči prevrću dolar i evro,
Policija popravlja narodu rebro.
Dobra je ova demokratija,
Lopova i ološa bratija,
Života koji u ropstvo kliza,
Svetla budućnost, kriza.
Bio je to žestok duel dva vuka na brvnu. Onaj stariji, koji olako prihvati nakon deset godina šetanja po ulicama i dizanja buke protiv crvene bande, da bude ministar inostranih poslova, baš kad ono Srbija izgubi svoj suverenitet i teritorijalni integritet na delu svoje teritorije. Sa naknadnom pameću, a za rad svog interesa, ovaj put nam prizna šta je radio onomad, a bogumi i reče šta treba dalje, te osta živ sa svojim glupostima. Šta će čovek može mu se, jer u Srbijici našoj kratko se vidi, kratko pamti, a bolidi prolaze na stazi koja im život znači. Čovek prizna i da je program, koji je sam potpisao, čista glupost i opet osta živ. Može se to kod nas. Kad ostariš, onda i prolupaš, neznaš šta više pričaš, a imaš želju da još nešto pričaš, da budeš večan. Imali kraja i nestanka političkih dinosaurusa.
Mlađi Vuk pokaza pragmatičnost, te starog i olinjalog, udaraše pravo u glavu, ali sve to bi samo još jedna cirkuska predstava za široke narodne mase. Čini se da neznamo šta hoćemo, gde i kad hoćemo, gde je početak, gde kraj.
Neko se setio mudrosti te postavi balvane i mnogo šuta, kako se oni drugi nebi setili da zaustave sav šverc i masno uzimanje para na udaranju u grudi i pričanju priče o Srbiji, kojoj više ne treba Kosovo, već samo tri prelaza ili bar jedan, još neko vreme, za još malo novaca. Koja je to majka Srbija, kojoj su preča deca sa severa, a ne i ona sa juga. Deca su deca, Srbi su Srbi, ma gde bili, oni su podjednako dragi i potrebni majci, skoro isto kao i usvojeni albanci koji se tu doseliše u prošlosti.
Sve je ovo jako važno za bezbednost starice u južnom delu Mitrovice, koje se ne seti Borko i nije obezbedio neki prelaz do nje, valjda je Srbija tamo gde je srpski državljanin, Srbin i svi oni koji Srbiju vide kao svoju majku. U cilju bezbednosti svih onih koji Srbiju vide kao svoju državu, a žive na Kosovu, zamolio bih sve one koji su bili na vlasti, jesu i biće, da ostave Kosovo građanima koji na njemu žive, kao što su ostavili državni službenici 1999. godine, kada su hrabro pobegli put Beograda. Dajmo šansu generacijama koje dolaze, da jednog dana vrate ono što su drugi olako dali.
