Nemirno more u buri talasa,
u njemu ribe neme, bez glasa,
velike proždiru, gutaju male,
sprema se zlo, maske su pale.
Svako sa svakim može, a neće,
jato predatora u svoj lov kreće,
glasove glasača u kutiju da stavi,
preskoči cenzus i sve zaboravi.
Lažima ubeđuju ribice male, naivne,
da su plave, mračne dubine sigurne,
da u njima nema gladi i talasa struje,
blagostanje i sreća tamo caruje.
Naivnost ribica u čeljusti ih gura,
predatori talasaju, to nije bura,
predstava za gladne, senilne za juče,
za sve koji ne mogu da uče, jer čuče.
Predatori jure na funkcije i vlast,
vazelin spremaju ili neku monetnu mast,
podmazuju gde i malo škripi, stoji,
izbori, cenzus, gubitak, svako se boji.
