Srbija usnulo spava u nemoći,
grca i plače, bolom u samoći,
bezljudi je teše, vode u ponor,
život je u njoj pakao, horor.
Cirkuski pajaci spremaju se na put,
da traže gde i skime pod skut,
spremaju svoje svite, karavane,
svi se nadaju u bolje dane, da svane.
Ko da su došli s druge planete,
sve nas vide ko malo dete,
nude nam hleba, soli i nadu,
gledaju sebe, kradu li kradu.
Do juče su bili vladari u vlasti,
danas upiru u drugog za propasti,
urlaju da danas ima bolje sutra,
da sviću zore, sunčana jutra.
Pajaci sirkusa koji odlazi, dosta,
vaših sebičnih nada i našeg mosta,
prevara, laži i ideala u priči,
odlazi stoko, više ne riči.
