Danas je dan o kom se pričaše priče,
Od danas ništa nije isto, telal glasno viče,
Sutra je početak novog rađanja, rođenog,
Budućnost je u magli, obraza ledenog.
Stado ovaca besomoučno luta u transu,
Ispašu ima ali traži novu i bolju šansu,
Predvodnik, beli s poreklom ovan, snob,
Dupe bi dao, drugi da ga imaju, da je rob.
Sumrak se spušta, poljima vlada muk,
Stado se kreće u susret tami, čeka ga vuk,
Lešinari nadleću gomilu svežeg mesa,
Sa njuškom na stražnjici, stado ide bez besa.
Kad predvodnik izgubi svoj ponos, nevinost,
Ovce se uzalud bore da zaštite svoju čednost,
Kada se prvi u strasti predaje svome bludu,
Izgubljeno stado nestaje u ponoru, na sprudu.
Svetlosti munja u daljini, paraju sumorni svod,
Imali neko ko može da spasi jaganjce, rod,
Hoće li se spustiti na neverne neki silni grom,
Trgnuti iz samrtnog hoda, spasiti dom.
