Srbija u kojoj sam rođen, nije Srbija u kojoj želim da živim. Svakog dana pokušavam naći razloge za ostati, ali mi šizofreni političari uporno govore, NE. Gledam ih i pitam se ,,Pa dobro i da svi odemo iz Srbije, dali će tada oni biti zadovoljni, srećni?,, NE, odgovor se sam sebi nameće. Oni će opet tražiti nešto za sebe. Tada shvatim da neće ići lako sve to i odlučih se na ponovnu borbu za dizanje svesti i samosvesti kod građana koji dele moju sudbinu.
Seti se naša pametna politička klika, da treba brojati žrtve koje su umrle od bele smrti. Tako dramatično i pompezno objavljuju svoje obilaske male napaćene Srbije, da sam morao više puta zbog njih bacati peglu. Gledam i slušam tu bedu u svom samrtnom transu, kako uporno želi objasniti da je sneg crne boje, da se oni sa njim bore svim sredstvima i po celoj Srbiji. Prosto nemogu da stignu na svako mesto da se pogoste dok drugi pate i bore se za svoj život. E pa cirkuzanti dosta.
Nije potrebno da idete od kraja do kraja Srbije, ako ste i malo pri sebi i da trošite i ovo malo novaca Srbije. Da imate znanja i želje da ovu državu vodite kako treba, onda ste do sada više puta trebali da shvatite da državu čine građani organizovani kroz mesne zajednice, opštine, regije, pokrajine u sklopu Srbije. Na čelu svih ovih institucija postoje lica koja odgovaraju za svoj rad i čine državnu administraciju. Shvatite već jednom da je ,,ODGOVORNOST,, nešto što nedostaje ovom narodu. Možete svi sedeti u svojim toplim kancelarijama, ali davati maksimum da svaka kuća u Srbiji, svaki zaseok i svaki građanin ima ono što mu je neophodno za život, kako u normalnim, tako i u vanrednim uslovima.
Shvatite već jednom svi da se život ne završava sa vašim nestankom, da se on nastavlja i posle vas, a svi organizovano i jedinstveno trebamo se potruditi da on u budućnosti bude što bolji za one koji dolaze iza nas.
Građani Srbije mislite o sebi kao o delu Srbije, delu koji je bitan za celinu. Ako jedna jabuka u korpi truli, brzo će istruliti i sve ostale.
