Čija je ono gruda što grca,
Kome je hladno oko srca,
Gde gladni umiru u samoći,
Kako glup dođe do moći.
Moja je gruda i narod moj,
Koji nikada nije svoj,
Stežu ga okovi, stege i lanci,
O klinu visi puška i opanci.
Narodu srce hladi se, staje,
Skupina mala laje li laje,
O blagostanju, budućnosti viče,
Dok narod besno riče li riče.
U mojoj grudi čovek poludi,
Umire gladan u svojoj studi,
Osamu traži u svojoj samoći,
Plaši se, novi račun će doći.
Samo je ovde glupost na ceni,
Bez škole svi su vlašću opijeni,
Doći do vrha do dela moći,
Ovde se može preko noći.
