“Zašto sam odlučio da se bavim politikom?”
Ako bi pokušao da odgovorim na ovo direktno pitanje zasigurno bi lagao sebe u pokušaju da nađem što bolji odgovor na osnovu kog bi bio shvaćen na najbolji način, zadivio političke lidere, stručnu javnost, svoje kolege i doprineo u nekoj političkoj borbi. Da ,,Politika je kurva,, jeste ono što sam često slušao od onih koji sebe smatraju političarima, od onih koji su dali sebi za pravo ili to pravo dobili blanko od građana, da odlučuju o sudbinama hiljada građana, da odlučuju o životima, ratu ili miru, od onih koji ceo svoj život pokušavaju da budu neko drugi, da se dopadnu nekom drugom, da služe nekom drugom, da budu ono što nisu a tako žele da budu. Ne, neželim da se bavim lažljivom kurvom jer smatram da je politika reč koja ima predivno značenje. Politika je između ostalog proces i metod sticanja i održavanja podrške javnosti. Veliki su oni ljudi koji su za dobro svog naroda davali maksimum sebe u želji da vizionarskim predvođenjem svog naroda, njenog dela ili grupe, čine samo one stvari koje će sutra učiniti boljim za sve njih, a prekosutra za njihovu decu i dece decu. Smatram da su ljudi koji se kriju iza takvog tumačenja politike, mnogo gori od smisla reči ,,kurva,, i na njih nebi trebalo trošiti reči, dosta su rekli sami svojim ponašanjem i postupcima. Život se ne završava punim stomakom, prelepom kućom, gomilom novca i ulogom velikog političara, nakon čijeg fizičkog ili političkog nestanka ostaju gomile leševa, nesretnih, gladnih, osiromašenih građana u čije ime i za čiji račun se čini niz pogrešnih poteza. Nakon takvih političara ostaju ruine svega čega su se dotakli. Dali se neko seća ili zna gde se nalaze potomci Pašića, Broza ili Miloševića. Kakva je njihova sudbina, sudbina njihovih porodica ili građana u vreme njihovog bitisanja kao velikih političara. Ako se potraži zajedničko kod ova tri predstavnika politike, lako se može doći do zaključka da im je zajednički veliki broj izginulih građana Srbije, veliko njeno razaranje i vraćanje desetine godina unazad. Zašto su se oni odlučili da se bave politikom? Verovatno zato što su u svom vremenu imali želju da se bore protiv nekog ko je tada bio na vlasti, da budu neko drugi, a kada su dosegli to, trudili su se grčevito da osvojeno ne ispuste iz ruku po cenu mnogo života drugih. Vlast nema cenu samo zato što zadovoljava najdublje ljudske porive, moć nad drugima u ime drugih a zbog sebe. Dali je to politika? Mislim da nije ništa drugo do mržnja prema svom sopstvenom narodu u ime kojih zloupotrebljava njihovo životno vreme u ime svoje sebične samovlasti i straha od mogućnosti silaska sa nje. Dali se to vreme u mnogome izmenilo? Mislim da nije. Srbija je i danas podeljena na naše i njihove, na žute, crvene, plave, patriote, radikale, demokrate, liberale, barabe, ...Ako je tako onda se nije mnogo odmaklo od političke vladavine trojice nabrojanih. Neko se protiv nekoga bori sa jednim jedinim ciljem, da vlada umesto vladara, da bude kalif umesto kalifa, da proda rog za sveću, da maglu seče mačem i pusta balone u oluji. Da li je Srbiji pre skoro sto godina, trebao u vreme Pašića, jedan stranac, doktor nauka, profesor iz Švajcarske, dr Arčibald Rajs, da kaže svoju poznatu rečenicu ,,Čuvajte se Srbi sebe samih,,. Sigurno da jeste, kao što je sigurno da je to uzalud rekao jer ga niko do sada nije čuo, a dali će ikada čuti, ostaje generacijama koje dolaze da vide. Retko ko do sada, a danas posebno u političkom životu Srbije, da je shvatio i njegovu drugu rečenicu ,,Prijatelj nije onaj koji ti laska, već onaj koji ti celu istinu kaže,,. Danas ne mali broj političara suviše voli da im se laska, dodvorava, klanja i laže. To im je veoma blisko, sami su prošli kroz tu školu. Sada su oni iskusni predavači u toj nastavnoj materiji i imaju strašnu želju da usavrše stečeno znanje, preneto na svoje dodvorice i ponizne sledbenike. Ako je to politika i njeno poimanje, zasigurno da u nju kao takvu nisam ušao. Naprotiv želim da je menjam iz tih razloga. Odlučio sam da se bavim politikom jer smatram da ona nije svojina i vlasništvo pojedinih političkih kurvi, političkih diletanata, umišljenih veličina i srbovanjem opijenih manipulatora.
Zašto smatram da nije njihovo vlasništvo?
Zato što većim delom cene samo svoj život, olako dajući tuđe, otimajući od gladnih zarad svojih punih stomaka, rušeći tuđe udžegare zarad pogleda sa prozora iz svojih vila.
Zašto mi to toliko smeta?
Zato što svi imamo jedan život na koji nemamo pravo na reprizu, zato što svi udahnemo vazduh goli pri rođenju i ispustimo na samrti, ne noseći u zemlju ni svoju dušu, a kamoli šta drugo.
Zašto to ima veze sa bavljenjem politikom?
Ima veze jer politika je umešnost vođenja živih, stvaranja uslova za bolji život, bolje životno okruženje, uslova za bezbrižan prvi udah, spokojan i miran izdah nakon bezbroj lepih životnih kreacija.
Zašto je toliko bitno misliti o drugima?
Zato što političar mora ostati upamćen po radosti života koji ostavi iza sebe, većem broju građana u čije ime je vodio politiku njihovog življenja, većem i boljem životnom okruženju koje je zajedno sa svima stvorio u blagostanju i izobilju materijalnih dobara.
Zašto je sve to potrebno?
Potreba generacija koje dolaze iza svake generacije, ista je kao prethodne, da svoj život proživi u miru, blagostanju, životnim radostima i kreacijama koje će biti trajna nadogradnja u traganju za boljim i lepšim sutra, kao preduslov za postojanje prekosutra.
Zašto da mislim o generacijama koje dolaze?
Ako ne mislim o narednim generacijama u tom slučaju nipodaštavam život i obesmišljavam svoja pokoljenja, sejem seme korova koji će oni čupati u zarasloj i opustošenoj Srbiji sa tuđim gospodarem iznad glave srpskog političara bez roda i poroda.
Ima li nade u uspeh?
Ako svoje misli učinimo pozitivnim u shvatanju da živimo na izuzetnom području, da imamo dobre genetske predispozicije, da raspolažemo sa dovoljno prirodnih resursa za više narednih generacija, moramo dati maksimum sebe u spašavanju svog identiteta, integriteta i samopoštovanja, birajući među nama najbolje koji će nas predvoditi od lokalnog do državnog nivoa, nedozvoljavajući da točak života ide unazad. Za nas sigurno ima nade.
